Aleksandar Rafajlović / Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019."

Sagledavanje  i razumevanje  života i smrti ili kako se na ličnom nivou manifestuju  filozofska, ideološka, religiozna, estetska i druga učenja  i šta od njih na kraju ostaje bili su osnovna ideja  za izložbu „Posao” za koju su nastali radovi Nebo i  Zemlja. Ta dva rada su okvir za priču o ličnom pomaku koji čovek uz sve konvencije može da učini. Živimo u svetu u kome se osećamo nesigurno i sa svešću da je mnogo toga na nama samima.

Govorim o intimi, samoći i o poslu koji moramo sami da uradimo, poslu koji umesto nas ne može da obavi niko drugi. Mnoge propale i obesmišljene ideologije otvorile su veliki lični prostor koji je teško ispuniti. Izmiču pravila, propisi, recepti, zakoni... Teško je uklopiti ličnu poziciju sa promenama u zajednici. Veliki posao sa malim sobom. Voleo bih da moje fotografije nekoga uvedu u taj posao, olakšaju ga, skrate ili učine manje napornim.

Fotografije su snimljene na groblju u Loleu (Loúle) na jugu Portugala 2002. godine. Poželeo sam da sam prvi put od kada postoji slikarstvo napravim sliku neba bez oblaka ili drugih dodataka. Galeb je tu tek da otkloni sumnju da se ne radi o nečemu drugom plave boje.

– Aleksandar Rafajlović

Radovi:

1. Aleksandar Rafajlović, Nebo (2004) / fotografije, 227 x 203 cm 

2. Aleksandar Rafajlović, Zemlja (2004) /fotografije, 227 x 203 cm