Dragana Žarevac PROŠIRENO PRISUSTVO / Otelovljeni arhiv

Foto: Dragana Žarevac, Balans, video reperformans Flautaum, SKC, 2019

Galerija – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića
 14 / 05 - 14 / 07 / 2021
Dragana Žarevac PROŠIRENO PRISUSTVO / Otelovljeni arhiv

Kustosi izložbe: Slađana Petrović Varagić i Miroslav Karić

Izložba će biti otvorena u petak 14. maja od 12 do 20 h
Galerija – legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića poštuje sve propisane epidemiološke mere, i dozvoljeni broj prisutnih posetilaca u isto vreme u galeriji je 20 osoba pa vas molimo za strpljenje na ulazu.
 
Sa polazišta Fluksusa i principa jednakosti umetnosti i života, Dragana (Jovanović) Žarevac u svet umetnosti ulazi performansima sa zvukom,1979. godine u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu. Stručna javnost i publika je, od devedestih, prepoznaju kao video umetnicu, dobitnicu nagrade ZKM (Karlsruhe) i drugih nacionalnih nagrada za video radove. Međutim, njena umetnička praksa nije isključivo vezana za video. Rana beogradska faza Dragane Žarevac (1979-1988) vezana je za performans i čini je više od petnaest samostalnih ili performansa u paru, izvedenih u galerijskim prostorima koji su utemeljili i promovisali jugoslovensku Novu umetničku praksu - SKC Beograd, SC Zagreb, ŠKUC Ljubljana, Collegium Artisticum Sarajevo, Bijenale mladih u Rijeci, Hamburg (Boris Nieslony’s Artists Centre), Dizeldorf (klasa Klausa Rinkea) i dr.

U okolnostima heterogene scene osamdesetih, akademski školovana na polju jezika, višedisciplinarno muzički obrazovana, formirana na studijama Sanskrita i vedske gramatike, zainteresovana za minamalnu muziku, rad grupe OHO i La Monte Janga, okružena kompozitorima i studentima tehničkih nauka unutar Druge generacije Galerije SKC, Žarevac se posvećuje analitički strukturisanom zvučnom performansu, zvučnim instalacijama i komponovanju minimalne muzike. Posebnost njenih performansa, smeštenih u sinergijskom međuprostoru muzike, jezika i vizuelnosti, ogleda se u korišćenju instrumenta, zvuka, glasa, dok se njene ideje i koncepti čvrsto zasnivaju na polazištima „herojskog doba“ performansa šezdesetih i težnji za oslobađanjem od konzervativizma racionalističke i tehnokratske zapadne kulture kroz povratak primordijalnim vibracijama i istočnjačkim civilizacijama – drevnim učenjima, jeziku i ritualu. 

Izložba „Prošireno prisustvo – otelovljeni arhiv“ bavi se kontekstualizovanjem rane umetničke prakse Dragane Žarevac u polju performansa i zvuka, a rezultat je višegodišnjeg istraživanja nematerijalnog perfomativnog čina ove umetnice kroz praćenje njegovih „materijalnih tragova“ − crteža, notacija, beleški, partitura, sinopsisa, teksta, fotografije, zvuka i video zapisa. Proces bavljenja arhivom performansa praćen je produkcijom video re-performansa pri čemu su tri rana performansa ponovo izvedeni sa vremenskom distancom od četiri decenije na istim mestima prvobitnog izvođenja (SKC Galerija, ŠKUC galerija), ovoga puta za „oko kamere“.

Izložba „Prošireno prisustvo – otelovljeni arhiv" pored arhive ranih performansa, početaka medijatizacije performansa i bavljenja videom kod ove umetnice (francuske trake), predstavlja i novu produkciju video re-performansa, kojom se odgovara na zainteresovanost publike za konstativnu i performativnu funkciju ponovnog izvođenja, dok sa pozicija autorke ovaj duboko introspektivni proces ponovnog iskustva proizvodi novi umetnički rad − „otelovljeni arhiv" u novom kontekstu. 

Tokom četrdesetogodišnje umetničke karijere, krećući se duž dijagrama zamišljene beskonačne sinusoide, Dragana Žarevac kontinurano traga za uspostavljanjem životne ravnoteže. Dosledno tome, njena izložba u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, nastoji da životne sile performansa – vremenski zasnovanog telesnog i efemernog čina – transformiše u beskonačni "bitak" u vremenu.

Dragana Žarevac je vizuelna umetnica. Izlaganje je započela 1979. godine performansima u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, kao i u nizu galerijskih prostora bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Njen rad karakteriše lični stav o pitanjima od opšteg društvenog značaja. Izlaže video radove i instalacije, crteže i radove u zvuku. Izlagala je, između ostalog, u Kunsthale – u (Kunsthalle) Beč, Tejt Modern galeriji (Tate Modern) London, Centru Žorž Pompidu (Georges Pompidou Center) Pariz, ZKM-u – Karlsrue, KunstVerke (KunstWeke) Berlin, Art in General u Njujorku i u Muzeju savremene umetnosti, Beograd.

Dobitnica je nagrade Centra za umetnost i tehnologiju medija (ZKM) u Karlsrue- u (1998), Zlatne Sfinge za Opus na Festivalu Video Medeja u Novom Sadu (1999) i Nagrade Galerije „Memorijala Nadežda Petrović" u Čačku (2005). Produkciju njenih radova podržali su grad Pariz, francuska Ministarstva kulture i obrazovanja, Fond za otvoreno društvo, Gete Institut, ProHelvetia, Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, Fond Roberto Cimetta, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gradski sekretarijat za kulturu grada Beograda, Filmski centar Srbije i drugi.

Rezidencijalne boravke ostvarila je u ZKM-u - Karlsrue, CICV-u - Erimonkur i u Sant Antoninu - Korzika.

Žarevac radi kao kustoskinja i selektorka video programa, međunarodnih video festivala i izložbi i kao autorka video radionica.