Nevenka Stojsavljević / Izložba „Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993–2019.”

Postoji deo univerzuma koji je dostupan čulima i deo koji je izvan prostora i vremena.

Spolja dolazi svet iskustva a unutra postoji skala svetlosti koja je data svakom od nas. Putanja i traganja ostaju na nama.          

Proces kreacije je aktivno stanje u kome pokušavam da uspostavim vezu između sveta čulnosti i nepoznatog sveta koji želim da dotaknem. To je svet koji je izvan moći i razuma. U njemu vladaju precizne zakonitosti zasnovane na drugačijim merilima.

Osećaj da postoje dva paralelna sveta uvodi me u prostor između, u stanje ne(povezanosti).

Neophodna aktivnost uma podiže nivo sa koga je moguće sagledavanje sveopšteg jedinstva. Potencijal kreativnosti, postaje oslobođen i osposobljen da poveže vidljivo i nevidljivo, više i niže, liniju i njenu senku...

Koncentrovani grafizam, mnoštvo multipliciranih poteza i preklapanja crne, sive i bele daju određeni kvalitet površine koja ponekad izlazi iz ograničenog prostora grafičkog lista.

Vibrantnost površine, igra svetlosti i senke te ritmičnost ponovljenog poteza kao krajnji ishod daju sliku koja ima dejstvo promenljivog optičkog polja.

— Nevenka Stojsavljević

Radovi:

1. Nevenka Stojsavljević, Posle kiše, (1996) / linorez/papir, 1000×700 mm

2. Nevenka Stojsavljević, Sjaj u tami, (1997) / linorez/papir, 1000×700 mm