Nevidljivo nasilje, Artium, Vitorija

Baskijski muzej – centar za savremenu umetnost ARTIUM iz Vitorije
12. septembar 2014. godine - 15. januar 2015. godine

Izložba je rezultat saradnje Muzeja savremene umetnosti iz Beograda i Baskijskog muzeja – centra za savremenu umetnost ARTIUM iz Vitorije. Izložbi u Vitoriji, na kojoj učestvuje trideset jedan strani i domaći umetnik i filmski autor, prethodila je istoimena izložba u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu koja je trajala od 9. maja do 30. juna. Reč je o dve posebne, ali zajednički rađene izložbe koje su praćene filmskim programom, predavanjima, panel diskusijama i edukativnim radionicama.

Projekat istražuje oblike ‘nevidljivog’ nasilja prisutnog u svakodnevnim, domaćim situacijama ili onim vezanim za posao; administrativno i birokratsko nasilje; vizuelno nasilje u advertajzingu i medijima, kao i suptilne forme sektaštva i animoziteta u zajednicama iz skorašnjeg istorijskog konteksta. Ti oblici nasilja mogu se posmatrati kao globalno prisutni. Ovakva poređenja nasilja istražuju se kroz sučeljavanje umetničkih radova koji problematizuju teritorijalne, nacionalističke i mitske teme, kao i one vezane za pitanja identiteta, i to na aktuelan način i bez upadanja u zamku dualističkih, razdeljenih ili oprečnih reprezentacija.

Tema nasilja kao predmet izložbe po prirodi stvari je osetljiva i često provokativna, a ponekad i podložna manihejskim definicijama ‘mi i oni’. Zbog toga ovaj projekat nastoji da se odupre nepotrebnom fokusiranju na pitanja rata, genocida ili ekstremnog nasilja, iako ove teme odjekuju u pozadini projekta. „Nasilje” čije se manifestacije preispituju i reflektuju u radovima pozvanih umetnika, je ono koje zadobija formu nasilja u jeziku, reprezentaciji, kao rezultat promenjenih društveno-ekonomskih uslova i novih ideja i politika koje se mogu identifikovati kao izvor „kulturnog” nasilja nad geo-političkim entitetima i pojedincima. To ne znači da se ovi „aktuelniji” i naglašeniji oblici nasilja (terorizam, rat, etničko čišćenje i genocid) eksplicitno izbegavaju, već da oni ne dominiraju poljem referenci na ovoj izložbi koja nastoji da istovremeno reflektuje različite forme kulturnog i društvenog nasilja. Sem toga, i raznovrsne prepreke koje su se pojavile tokom realizovanja čitavog projekta (koje se, ironično, mogu definisati kao ključni primeri nevidljivog nasilja) predočavaju se i dešifruju tokom sáme izložbe i unutar diskursa koji je prate. Naime, prvobitno zamišljen kao saradnja partnera iz tri zemlje, a sada izložba koja se realizuje u Srbiji i Španiji, bez irskog partnera, ovaj projekat je u toku razrade i sâm naišao na neočekivane i neželjene oblike ‘nevidljivog nasilja’.