Razgovor Tri zakona robotike - Roboti u nauci, umetnosti i društvu / Salon MSUB / 29.5.17. u 18 časova

foto: Dejan Markovic, Oblici stvari pred mojim očima (Shapes of things before my eyes), 2017, video

Tri zakona robotike - Roboti u nauci, umetnosti i društvu 

Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (Pariska 14)
Ponedeljak, 29. maj 2017. godine u 18 časova
U razgovoru o ulozi robotike u umetnosti i savremenom društvu učestvuju dr Aleksandar Rodić, rukovodilac Centra za robotiku Mihajlo Pupin, Dragan Ilić, umetnik i Zoran Erić, kustos izložbe Dejan Marković: State of Nature.

Tri zakona robotike, poznati i kao Asimovljevi zakoni, jesu pravila kojima je američki pisac naučne fantastike Ajzak Asimov pokušao da očuva čovekovu nadmoć nad mašinama i da spreči zloupotrebu robota. On je u svojoj noveli Ja, robot iz 1942. godine definisao tri zakona robotike: 

Prvi zakon: Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da svojom neaktivnošću dozvoli da ljudsko biće bude povređeno.
Drugi zakon: Robot mora da izvršava naređenja koja dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u sukobu sa Prvim zakonom.  
Treći zakon: Robot mora da štiti sopstvenu egzistenciju izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa Prvim i Drugim zakonom.   

U kasnijim delima, Asimov je dodao: 

Nulti zakon: Robot ne sme da naškodi čovečanstvu ili da svojom pasivnošću dopusti da se čovečanstvu naškodi. 

Ova četiri Asimova pravila preuzeli su i mnogi drugi autori naučnofantastične literature, filmova i drugih medija. Postavlja se pitanje da li u primenjenoj robotici važe Asimovi zakoni. Da li danas autonomne mašine i veštačka inteligencija prouzorkuju stvaranje nove civilizacije, ili nove prirode? 

Pored ovih pitanja, razgovorom će biti obuhvaćene i teme naučnih metoda razvoja autnomnih mašina – robota, kao i njihove primene u svim sferama društva, od industrije i vojne industrije do umetnosti. Kroz razgovor će se ponovo razmotriti pitanje odnosa nauke, razvoja tehnologije i umetnosti u savremenom društvu. Poseban akcenat će biti stavljen na pitanje društvenih posledica upotrebe veštačke inteligencije i kakve nove scenarije razvoja društava možemo anticipirati u skorijoj budućnosti.      

Povod za razgovor je izložba umetnika Dejana Markovića State of Nature koja se bavi problemom konstrukcije pojma prirode u savremenim društvima. Ona povezuje tradicionalnu muzejsku predstavu prirode sa recentnim tehnološkim hibridima čoveka i mašine. Na izložbi je prikazan video rad Oblici stvari pred mojim očima (Shapes of Things Before My Eyes), čija je radnja smeštena u depo Prirodnjačkog muzeja Joanneum u Gracu (Austrija), a čine je snimci vizura autonomnog robota koji svojim senzorima i raznovrsnim kamerama otkriva, uči, beleži i definiše prostor kojim se kreće. Iako podseća na naučnu fantastiku, zapravo je nonfiction film koji postavlja pitanje današnje slike odnosa prirode, čoveka i mašine.